Dolina ruža

U maju Bugarskom odjekuju frule i gajde. Tada se u srcu ove zemlje, omeđenom gra­dovima Kazanlak, Šipka, Kar­lovo i Kalofer, prave fešte u čast ruža. Pesma se čuje sve do vrhova Stare pla­nine i uvek snežnog vrha Bogev. A pe­smu prati miris ruža.

Tu je postojbina čuvene Rose da­mascene, poznatije kao bugarska ruža, čija je esencija jedna od najpopularnijih mirisnih nota u svetski poznatim parfe­mima. Parfimeri je vole zbog intenzivnog mirisa s voćnom, drvenkastom ili aro­mom duvana, a zbog hektara i hektara pod tom sortom cveća centralna bugarska regija zove se Dolina ruža.

Mada blaga mediteranska klima, ko­ja stiže s juga preko Srednje gore, po­goduje cvetanju ovih mirisnih lepotica, ne zna se pouzdano otkud one baš u Bu­garskoj. Pretpostavlja se da je prvi ružič­njak tu posađen početkom XVIII veka i da je donet iz Azije. Od tada je Bugarska, zajedno s Turskom i Marokom, vodeći izvoznik ružinih latica u svet. I od tada se ruže na ovoj blagoslovenoj zemlji sa­de, neguju, gaje i beru. Njima se peva, one se slave, od njih se živi.

Svakog maja organizuje se tradici­onalni Praznik ruža. Ružoberačke, ka­ko Bugari zovu žene koje obično čitav svoj radni vek provedu u poljima ruža, nose narodne nošnje, po ceo dan se pe­va i igra, a svi se najviše raduju karne­valu u Kazanlaku.

Festival je, međutim, tek priprema za težački rad koji im predstoji. Čim se turistička atrakcija okonča, berači se za­pute u polja ruža.

Uvek je to rano majsko jutro, kada milioni ruža otvaraju latice da pozdra­ve sunce. Nekada su berači na plan­taže nosili korpe od pruća i u njih pa­kovali bokore cvetova, ali XXI vek je učinio svoje i plastični džakovi su ote­rali korpe sa scene.

Ovde i muškarci beru cveće, pa ih često možete videti kako na ramenima nose džakove. A ruža, premda lepo miri­še i ponosno širi svoje nežne latice, ume i da ubode čim joj se nespretno priđe.

Ruke vrednih ružoberački, ispucale i potamnele, svedoče o tome. Ne vrede kreme za ruke. Nose se rukavice, ali ne pomažu. Jedina „unifor­ma“ je kecelja krcata laticama.

A latica mora biti baš mnogo jer je za samo litar ružinog ulja neophodno ubra­ti četiri tone latica. Samo s bugarskih po­lja ruža godišnje se dobije do 600 litara ružinog ulja, koje proizvođači parfema plaćaju i po 4.000 evra za litar. Upravo te ruže Živanši, na primer, pretače u svoj opojni parfem Very Irresistible, a jedna od limitiranih serija tog čuvenog miri­sa, Very Irresistible Bulgarian Rose, po­svećena je baš bugarskoj ruži.

U Kazanlaku su nikle prve ruže od kojih se dobijalo ulje. Tu se nalazi i se­dište Instituta za ruže, jedinstvenog na Balkanu. Osnovan je davne 1907. Ovde je i Muzej ruža, gde se čuvaju i kazani, preteče destilerija.

Iako na zasadima ruža provedu veći deo života, beračice retko kupuju parfe­me u kojima cveće koje beru na koncu završi. Što zbog često lošeg imovinskog stanja, što zbog toga jer im je, kako ka­žu, najlepši miris pravih pravcatih ruža.

Od Kazanlaka se put spušta ka mo­ru. Ali šta će kome Crno kada ima čita­vo more ruža?

 

Izvor: Elevate – The inflight magazine of Air Serbia, februar 2018.

Tekst: Jelena Isaković;  Fotografija: Bugarskainfo

bkcGalerija

thumbnailthumbnail

bkcKontakt

Balkanski Kulturni Centar
Blagoja Parovica 73/4
11030 Beograd
Tel: (+381) 011/7700-778
Mob: (+381) 064/116-5151

e-mail: bkc.serbia@gmail.com